[et_pb_section fb_built=”1″ admin_label=”Section” _builder_version=”4.16″ background_color=”#8c8c8c” custom_padding=”30px||30px|” locked=”off” collapsed=”off” global_colors_info=”{}”][et_pb_row _builder_version=”4.23″ module_alignment=”center” custom_margin=”0px||0px|” custom_padding=”0px||0px|” collapsed=”off” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”0px||0px|” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” header_text_color=”#FFFFFF” header_font_size=”39px” custom_padding=”13px|||||” header_text_shadow_style=”preset1″ global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ prev_background_color=”#8c8c8c” _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” top_divider_style=”mountains2″ global_colors_info=”{}”][et_pb_row _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” min_height=”232.8px” custom_margin=”||-96px|||” custom_padding=”21px||0px|||” global_colors_info=”{}”]Autorica teksta: Kristina Pavlovi\u0107 \/ Zagreb, o\u017eujak 2024.<\/em><\/p>\n Fotografije: Arhiva H\u017dM-a<\/em><\/p>\n <\/p>\n Crna Mlaka<\/strong> naziv je mo\u010dvarnog i \u0161umovitog podru\u010dja te posebnoga ornitolo\u0161kog rezervata koji se nalazi 14 km jugozapadno od Jastrebarskog<\/strong>. U tamo\u0161njim se ribnjacima ve\u0107 desetlje\u0107ima uzgaja riba<\/strong>.<\/p>\n Ali, kakve veze imaju taj raj za ptice i ribogojili\u0161te s malom crvenom lokomotivom iz naslova?<\/p>\n <\/p>\n \u0160ume Crne Mlake su 1905. djelomi\u010dno iskr\u010dene te su iskopani ribnjaci. Onda\u0161nji vlasnik ribnjaka i \u0161umskog zemlji\u0161ta, Austrijanac Kornellius Zwilling, u sredi\u0161njem je dijelu prostora dao sagraditi dvorac, tzv. Ribograd,<\/strong> i uz njega kompleks koji obuhva\u0107a vilu, perivoj i popratne zgrade. Kompleks je, prema nacrtima arhitekata Lava Honigsberga i Julija Deutscha, nastao u razdoblju od 1914. do 1920. u stilu be\u010dke secesije<\/em> i art decoa<\/em>.<\/p>\n \u201eOsnova dvorca je pravokutna s tri ugaone poligonalne kule dok je na \u010detvrtom uglu manji pravokutni aneks koji odgovara loggi.<\/em> Volumen je zgusnut i dinami\u010dan, a vizure njegovih pro\u010delja se mijenjaju ovisno o to\u010dki gledi\u0161ta. Primjena suvremenih gra\u0111evnih materijala i konstrukcija armiranog betona, jasno\u0107a tlocrta, smion raspored volumena, ali i uklopljenost u pejza\u017eni okvir bitne su zna\u010dajke ove arhitekture. Crna Mlaka jedini je primjer imanja s dvorcem<\/strong> \u010dija je gospodarska djelatnost ribnja\u010darstvo s o\u010duvanim skladnim su\u017eivotom prirodnog okru\u017eenja<\/strong> i kultiviranog prostora\u201c, istaknuto je na stranicama Ministarstva kulture i medija RH.<\/p>\n Dvorac Zwilling<\/em> ina\u010de je za\u0161ti\u0107en i upisan u Registar kulturnih dobara RH pod brojem Z \u2013 3034.[1]<\/a> Me\u0111utim, danas je u devastiranome stanju.<\/p>\n S obzirom na to da je Hrvatska u vrijeme nastanka ribnjaka bila dio Austro-Ugarske Monarhije, nije neobi\u010dno kako je upravo Austrijanac dobio pravo zakupa prostora Crne Mlake.<\/p>\n <\/p>\n [1]<\/a> https:\/\/registar.kulturnadobra.hr\/#\/details\/Z-3034<\/a><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n Riba<\/strong> se na toj lokaciji po\u010dela uzgajati na samome po\u010detku 20. stolje\u0107a<\/strong>, a izgradnja ribnjaka trajala je do 1918. U to doba nije bilo mehanizacije i sve se radilo ru\u010dno, od ru\u0161enja drva do kopanja ribnjaka i nasipavanja nasipa. I danas za niskog vodostaja iz mulja vire stoljetni panjevi koje tada ruke nisu mogle istrgnuti.<\/p>\n Riba se uzgajala kontinuirano, a najve\u0107i ugled ribogojili\u0161te je imalo u razdoblju od 1922. do 1933. Naime, 1922. u Crnoj Mlaki osnovana je Pokusna stanica za ribnja\u010darstvo Zavoda za primijenjenu zoologiju Sveu\u010dili\u0161ta u Zagrebu pod vodstvom profesora dr. Erwina R\u00f6sslera i njegova asistenta, profesora Josipa Plan\u010di\u0107a, u kojoj su se istra\u017eivali uvjeti za optimalan uzgoj ribe. Ta stanica i istra\u017eivanja koja su se u njoj provodila odigrala su klju\u010dnu ulogu u razvoju hrvatskog ribnja\u010darstva. Ribnjaci su ogra\u0111eni nasipima, plitki i spojeni kanalima. U njima se uzgajaju \u0161aran, smu\u0111, som, linjak, amur i tolstolobik.<\/p>\n <\/p>\n USKOTRA\u010cNA \u017dELJEZNICA ZA PRIJEVOZ RIBE IZ RIBNJAKA<\/p>\n Kako bi se uzgojena riba mogla prevoziti po kompleksu<\/strong> ribogojili\u0161ta, sagra\u0111ena je trasa uskotra\u010dne \u017eeljezni\u010dke pruge<\/strong>. \u0160irina kolosijeka<\/strong> pruge iznosila je 600 mm<\/strong> i u cjelokupnoj duljini od 18 km<\/strong> pruga je obilazila ribnjake i gospodarske zgrade, izlazila iz prostora Ornitolo\u0161kog rezervata i vodila kroz \u0161umu hrasta lu\u017enjaka, crne johe i graba prema dodirnoj to\u010dki s prugom normalnoga kolosijeka \u017eeljezni\u010dkoga kolodvora Zden\u010dine. Dakle, ve\u0107 po\u010detkom 20. stolje\u0107a \u017eiva se riba<\/strong> redovito izvozila u onda\u0161nje dr\u017eave Austro-Ugarske Monarhije, a potom i u Poljsku i Njema\u010dku.<\/p>\n Tom uskotra\u010dnom \u017eeljeznicom od pedesetih godina 20. stolje\u0107a do 2003. prometovala je lokomotiva JW serije 20<\/strong> proizvedena u austrijskome Tirolu, u tvornici Jenbacher Werke AG<\/strong>. Na nju su se \u201ekop\u010dali\u201c plato-vagoni na kojima su se nalazile posude s vodom u koje se ubacivala izlovljena, \u017eiva riba i na taj se na\u010din otpremala iz ribogojili\u0161ta. U Hrvatskome \u017eeljezni\u010dkom muzeju (H\u017dM), to\u010dnije u sjeveroisto\u010dnome dijelu njegova vanjskog izlo\u017ebenog postava, nalaze se jedan primjerak takve lokomotive iz 1952. kao posebnoga pru\u017enog vozila i dva primjerka plato-vagona. \u200bPosebno pru\u017eno vozilo, lokomotiva JW serije 20\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Jedan (od dva) plato-vagona iz H\u017dM-a\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/em><\/p>\n <\/p>\n Mala crvena dizelska lokomotiva JW 20 s dva plato-vagona<\/strong> dospjela je u H\u017dM kao dio donacije koju je 2008. darovao Ihtiolo\u0161ko-ornitolo\u0161ki park za prirodni uzgoj slatkovodne ribe d.d. Crna Mlaka, odnosno njezin vlasnik Ivan Prepolec. U muzej je dopremljena 2014<\/strong>., nakon ure\u0111enja i obnove.<\/p>\n Darovana vozila pripadaju vozilima druge generacije koja su se u tome ribogojili\u0161tu koristila od 1904. Od tada pa do danas mijenjala se tehnologija otpreme svje\u017ee, \u017eive ribe, koja je uvijek bila vrlo cijenjeni izvozni proizvod.<\/p>\n \u201eJenbahica\u201c iz H\u017dM-a<\/strong> proizvedena je 1952.<\/strong> Uskotra\u010dnom je prugom ribu vozila do kolodvora Zden\u010dina, gdje se pak obavljao utovar u vagone za standardni kolosijek. Ina\u010de, uskotra\u010dna \u0161umska pruga na podru\u010dju ribnjaka Crne Mlake u po\u010detku je obuhva\u0107ala tra\u010dnice u duljini od 9620 m. Bila je to pruga Zden\u010dina \u2013 Ribnjak (Ribnja\u010darstvo Zden\u010dina), koja se u prvim va\u017enijim dokumentima spominje 1914. kao uskotra\u010dna konjska \u017eeljeznica u Crnoj Mlaki. Oko 1950. duljina pruge pove\u0107ana je na 18 000 m.<\/p>\n <\/p>\n KARAKTERISTIKE LOKOMOTIVE JW 20<\/p>\n Proizvodnja lokomotiva tipa JW 20<\/strong> zapo\u010dela je 1950. u Jenbachu, u Austriji. Do 1989., kada je prestala njihova proizvodnja, proizvedeno je ukupno 660 komada. Ve\u0107ina je lokomotiva bila namijenjena izvozu \u0161irom svijeta, a 15 posto ih je bilo kori\u0161teno unutar zemlje. Na na\u0161emu podru\u010dju te su se lokomotive upotrebljavale i u drugim ribnjacima, na \u0161umskim podru\u010djima te u solanama u Pagu i Ninu. U ostatku svijeta bile su, u velikome broju, prodavane u zemlje Skandinavije, Bugarsku, Italiju, Ma\u0111arsku i dr\u017eave Ju\u017ene Amerike.<\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” min_height=”673.7px” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_image src=”https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/jenbahica-sa-strane.jpg” title_text=”jenbahica sa strane” _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” custom_margin=”-51px|||||” custom_padding=”0px|||||” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” custom_margin=”-91px|auto||auto||” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” min_height=”115.4px” custom_margin=”51px||47px|||” custom_padding=”||18px|||” global_colors_info=”{}”]Lokomotive imaju ugra\u0111en \u010detverotaktni monocilindri\u010dni dizelski motor<\/strong> snage 20 KS<\/strong>. Masa im je oko 3800 kg, razmak izme\u0111u osovinskih slogova iznosi 800 mm, a duge su 2340 mm. Imaju mjenja\u010d za dvije brzine, a maksimalna brzina im je 10 km\/h<\/strong>. Mogu savladavati najmanji polumjer zavoja od sedam metara. \u200b Doprema lokomotive JW 20 u Hrvatski \u017eeljezni\u010dki muzej 2014. nakon obnove<\/em><\/p>\n <\/p>\n \u00a0Iako bi ova pri\u010da nekome mogla biti inspiracija za posjet Crnoj Mlaki, dvorcu Zwilling<\/em> i ribogojili\u0161tu, moramo vas razo\u010darati! S obzirom na to da se na podru\u010dju Posebnoga ornitolo\u0161kog rezervata Crna Mlaka i danas obavlja proizvodnja na \u0161aranskim ribnjacima te da se radi o privatnome vlasni\u0161tvu,\u00a0Posebni ornitolo\u0161ki rezervat Crna Mlaka zatvoren je za turisti\u010dke obilaske<\/strong>.<\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Crna Mlaka naziv je mo\u010dvarnog i \u0161umovitog podru\u010dja te posebnoga ornitolo\u0161kog rezervata koji se nalazi 14 km jugozapadno od Jastrebarskog. U tamo\u0161njim se ribnjacima ve\u0107 desetlje\u0107ima uzgaja riba.<\/p>\n Ali, kakve veze imaju taj raj za ptice i ribogojili\u0161te s malom crvenom lokomotivom iz naslova?<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":2328,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[41],"tags":[],"class_list":["post-2325","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-slike-i-price-iz-hzm-a"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2325","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2325"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2325\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/2328"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2325"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2325"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2325"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” min_height=”676.9px” custom_margin=”2px|auto|-53px|auto||” custom_padding=”36px||0px|0px||” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_image src=”https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/Dvorca-Zwilling-1a.jpg” title_text=”Dvorca-Zwilling-1a” _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” min_height=”450px” custom_padding=”0px|||||” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” min_height=”792.3px” custom_margin=”-41px|auto||auto||” custom_padding=”0px|0px||||” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” min_height=”542.3px” custom_margin=”-25px|||||” custom_padding=”0px|0px||||” global_colors_info=”{}”]Dvorac Zwilling\/Ribograd 1905. u zakup je dobio Austrijanac Kornelius Zwilling nakon \u0161to je postao vlasnikom Crne Mlake.<\/em><\/p>\n
\n[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_2,1_2″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” custom_margin=”-306px|auto||auto||” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_image src=”https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/Jenbach-20.jpg” title_text=”Jenbach 20″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_image src=”https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/plato-vagon.jpg” title_text=”plato – vagon” _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” min_height=”575.5px” custom_margin=”-47px|auto||auto||” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” min_height=”534.5px” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
\n[\/et_pb_text][et_pb_image src=”https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/upravljacka-jedinica.jpg” title_text=”upravlja\u010dka jedinica” _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” custom_margin=”-51px|||||” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”]Neke od lokomotiva, poput ove koja je danas pohranjena u H\u017dM-u, bile su isporu\u010dene s elektri\u010dnom instalacijom, tj. s akumulatorom<\/strong>, elektri\u010dnim starterom, osvjetljenjem naprijed i straga, svje\u0107icom, jednostavnom upravlja\u010dkom plo\u010dom te posebnim priklju\u010dkom za plato-vagone.<\/p>\n
\n[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_2,1_2″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” min_height=”771.3px” custom_padding=”0px|||||” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_image src=”https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/upravljacka-kutija–scaled.jpg” title_text=”upravlja\u010dka kutija” _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_image src=”https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/kocnica.jpg” title_text=”ko\u010dnica” _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” custom_margin=”-34px|||||” global_colors_info=”{}”]Donirana gra\u0111a<\/strong> obnovljena je 2013. u RPV-u Slavonski Brod. Dio je Zbirke \u017eeljezni\u010dkih vozila i dijelova, vodi se pod inventarnim brojem 513<\/strong> te je za\u0161ti\u0107eno kulturno dobro upisano u Registar kulturnih dobara Ministarstva kulture Republike Hrvatske.
\n[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_image src=”https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/Doprema-JW-20-u-Hrvatski-zeljeznicki-muzej-2014.-godine.png” title_text=”Doprema JW 20 u Hrvatski \u017eeljezni\u010dki muzej 2014. godine” _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” custom_margin=”-37px|||||” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n