{"id":2304,"date":"2024-02-28T10:39:26","date_gmt":"2024-02-28T10:39:26","guid":{"rendered":"https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/?p=2304"},"modified":"2024-03-06T13:30:52","modified_gmt":"2024-03-06T13:30:52","slug":"crtice-i-tockice-koje-prenose-poruku","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/?p=2304","title":{"rendered":"CRTICE I TO\u010cKICE KOJE PRENOSE PORUKU"},"content":{"rendered":"

[et_pb_section fb_built=”1″ admin_label=”Section” _builder_version=”4.16″ background_color=”#8c8c8c” custom_padding=”30px||30px|” locked=”off” collapsed=”off” global_colors_info=”{}”][et_pb_row _builder_version=”4.23″ module_alignment=”center” custom_margin=”0px||0px|” custom_padding=”0px||0px|” collapsed=”off” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”0px||0px|” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_blurb title=”CRTICE I TO\u010cKICE KOJE PRENOSE PORUKU” icon_placement=”left” content_max_width=”1100px” _builder_version=”4.23″ header_font=”Alegreya Sans|100|||||||” header_text_align=”center” header_text_color=”#ffffff” header_font_size=”41″ custom_margin=”0px||1px|||” custom_padding=”0px||0px|” animation_style=”fade” hover_enabled=”0″ header_text_shadow_style=”preset5″ header_text_shadow_horizontal_length=”0.06em” header_text_shadow_vertical_length=”0.06em” header_text_shadow_color=”rgba(0,0,0,0.82)” global_colors_info=”{}” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_blurb][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ prev_background_color=”#8c8c8c” _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” top_divider_style=”mountains2″ global_colors_info=”{}”][et_pb_row _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” min_height=”232.8px” custom_margin=”||-96px|||” custom_padding=”21px||0px|||” global_colors_info=”{}”]Autorica teksta i fotografija: Kristina Pavlovi\u0107 \/ Zagreb, velja\u010da 2024.<\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Uz pomo\u0107 kojeg se ure\u0111aja komuniciralo crticama i to\u010dkicama ispisanima na papirnoj traci? Kako zapravo izgleda taj ure\u0111aj? Kako radi? Kada je nastao i za\u0161to ga \u010duvamo u muzeju?<\/p>\n

Puno je to pitanja na koja to\u010dan i konkretan odgovor mogu dati ljubitelji \u017eeljeznice i op\u0107enito znalci iz podru\u010dja tehnike, no \u0161to je s nama ostalima?!<\/p>\n

 <\/p>\n

Zato postoje muzeji <\/strong>kako bi nas podsjetili, kako bi nam objasnili, obrazovali nas i otkrili detalje iz pro\u0161losti<\/strong> koji su nesumnjivo utjecali na na\u0161u dana\u0161njicu.<\/p>\n

Tako je i s ure\u0111ajem koji je odgovor na pitanja iz uvoda!<\/p>\n

Rije\u010d je o elektri\u010dnome TELEGRAFSKOM URE\u0110AJU ili TELEGRAFU. Konkretnije, o MORSEOVU elektri\u010dnom telegrafu<\/strong> koji za primanje poruka koristi papirnu traku. Na njoj se poruke ispisuju Morseovom abecedom<\/strong> koja se sastoji od linija i to\u010dkica.<\/strong><\/p>\n

U depou Hrvatskoga \u017eeljezni\u010dkog muzeja \u010duvaju se dva razli\u010dita primjerka<\/strong> telegrafskih ure\u0111aja.<\/p>\n

Oba su proizvedena u Ma\u0111arskoj oko 1900. godine<\/strong>. I oba su u muzej stigla zahvaljuju\u0107i donacijama.<\/p>\n

 <\/p>\n

Telegrafi pripadaju zbirci Signalnih, svjetlosnih i telekomunikacijskih sredstava i ure\u0111aja<\/strong>. Njihovu su inventarni brojevi 156 i 226. <\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 
\n[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_2,1_2″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” min_height=”522.9px” custom_margin=”-24px|auto||auto||” custom_padding=”||0px|0px||” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_image src=”https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/wp-content\/uploads\/2024\/02\/1000000058.jpg” title_text=”1000000058″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” custom_margin=”116px|||||” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_image src=”https:\/\/muzej.hzinfra.hr\/wp-content\/uploads\/2024\/02\/1000000060.jpg” title_text=”1000000060″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” min_height=”497.9px” custom_padding=”||0px|||” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” min_height=”792.3px” custom_margin=”8px|auto||auto||” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.23″ _module_preset=”default” min_height=”623.3px” custom_margin=”-21px|||||” custom_padding=”0px|||||” global_colors_info=”{}”]TELEGRAFI SU INDUSTRIJSKA BA\u0160TINA<\/p>\n

Industrijska ba\u0161tina dio je kulturne ba\u0161tine. \u010cine ju objekti nastali u razdoblju od industrijske revolucije (kraj 18.\/po\u010detak 19. stolje\u0107a) do danas.[1]<\/a> To su zgrade i strojevi<\/strong>, rudnici, energetska postrojenja i skladi\u0161ta, ali i prostori dru\u0161tvenog \u017eivota povezanog s industrijom poput ku\u0107a, \u0161kola, dvorana i sl.<\/p>\n

Na\u0161a industrijska pro\u0161lost pri\u010da nam pri\u010du o promjeni, razvoju i kreativnosti.\u00a0To se vrlo lijepo mo\u017ee sagledati u pri\u010di o elektri\u010dnome telegrafu<\/strong>.<\/p>\n

Preduvjet za nastanak jednog takvog ure\u0111aja bila je elektri\u010dna energija. Razvoj elektriciteta je, dakle, stvorio osnove za elektri\u010dni telegraf.<\/p>\n

Samuel Morse, <\/strong>ameri\u010dki izumitelj i slikar, je 1832. uspio razviti prvi jednostavni i stabilni elektri\u010dni sustav za prijenos poruka. Unato\u010d osporavanjima drugih izumitelja Vrhovni je sud SAD-a 1854. potvrdio njegov patent.<\/p>\n

Prvu uspje\u0161nu javnu demonstraciju rada telegrafa Morse je uprili\u010dio 1837.<\/p>\n

Prvi pravi elektri\u010dni telegraf povezivao je London i Birmingham i izgra\u0111en je 1838. godine.<\/p>\n

Nedugo nakon \u0161to je Morse u prvoj polovini 19. stolje\u0107a izumio telegraf, usvojen je i na \u017eeljeznici<\/strong>.<\/p>\n

Hrvatski izumitelj i stru\u010dni pisac Ferdinand Kova\u010devi\u0107<\/strong> 12. velja\u010de 1876. prijavio je prvi hrvatski patent. Radilo se o u tzv. dupleksnoj i kvadripleksnoj vezi, izumu u telegrafiji<\/strong> koji je omogu\u0107avao istodobno slanje dvaju ili \u010detiriju brzojava preko jedne \u017eice<\/strong>, \u010dime je unaprijedio Morseov izum telegrafskog slanja poruka. Patent je prijavljen u Be\u010du pod rednim brojem 4353.,\u00a0 a patentnu ispravu dobio je i od ministarstva u Budimpe\u0161ti. Ferdinandu Kova\u010devi\u0107u, koji je bio rodom iz Like, podignut je spomenik pred Tehni\u010dkim muzejom \u201eNikola Tesla\u201c u Zagrebu.<\/p>\n

 <\/p>\n

KAKO RADI ELEKTRI\u010cNI TELEGRAF<\/p>\n

Kod elektri\u010dnog telegrafa va\u017ene su dvije to\u010dke izme\u0111u kojih se obavlja prijenos poruke povezane elektri\u010dnom linijom.<\/p>\n

Glavni dijelovi Morseova telegrafa jesu:<\/p>\n